Pilotirati sopstvenom letelicom
Dodje danas da me vidi ona moja stara, odavno već zaboravljena želja. Dugo smo se gledale nas dve (gledale, jer želje su ženskog roda, ne?)... U zanosu tog njenog pogleda, preseče me šamar očaja.... 
Poželeh osvetu. Inat mi oboji obraze i ponosno podigoh svoj prćasti nosić!Poželeh je opet, ali samo na kratko. Jer, slideshow u tom trenutku upravo poče!
Setih se mnogo toga u tako malo vremena.Mnogo toga stade u ove moje dlanove, iako još uvek čvrsto držim stisnute pesnice.Jezikom opet osetih vatru požude, iako vilicom čvsto držim stisnute zube.
O davno moja zaboravljena željo, sećaš li se stihova opevanih tebi, utkanih u tebi, obojenih tobom i "onom toplom plavom bojom"?
Znam, a i kako bi ?! Tople plave boje samo ja umem da probam, samo ja spoznam njihov miris svežeg pupoljka nade kog još uvek vlaži po koja kap usnule rose.Ti, željo moja, vidiš samo sopstvene ti boje i sećaš se zaborava. Ali, ne bih te zvala još uvek željom svojom da nisi nastala zahvaljujući krilu moje mašte. Let mi beše dug i naporan. Krila mi postaše teška. Odoleh neodoljivom... Preleteh te silne godine i ostavih mnoge želje nedorečene, presekoh put licima nade i uplaših čobane stada moje požude.
E zato si još uvek moja želja. Jer ja sam te uklesala u stubu sopstvenih neostvarenih mi želja!
1 Komentari |
0 Trekbekovi
jessicaelliot jessicaelliot jessicaelliot.
Autor jessicaelliot — 31 Jul 2010, 22:44