Zasiti se ti brzo mene, a ja tebe ostah žedna
Po koji pokušaj desne mi ove moje ruke krene u nadi da me vara ovaj osećaj žedji, no ih gordost moga duha vrati pre nego i pomisle ugasiti poslednji tok plave nam boje. Rekoh li ja to "poslednji"?
Hm, ne! Znam da nije poslednji! Zapravo, to znaš samo ti. Jer, ti znaš kada je bio i prvi, kada će biti sledeći, a plašim se da mi nikada možda nećeš ni priznati kada će biti poslednji.
Da, plašim se! Samoća obojena tobom mi ne prija. Samoća u mirisu želje za tobom mi katkad godi , a katkad sam te tako žedna. Pila bih te ovog trena, jer sam te mnogo žedna. Upijala bih te svakom svojom porom i svakom svojom senkom plave boje .
No, tu privilegiju i čast ima samo ona. Ona tvoja želja, umazana mojom toplom plavom bojom, koju ti tek tako sebično deliš svakoj tvojoj želji. Treba da sam skrhana, iscrpljena, bledoplava, jer trošiš i poslednju kap moje boje.Ali, gle čuda!? Tobom mi ispunjene pore vratiše duplo više nego što ti dadoh. A dadoh ti tako malo i uzeh ti sve i opet te ostah žedna...
