Mesto kojim zna da protiče moja Leta

Sa teškom mukom podigoh gvožđem okovane makaze, lenjo provukoh palac kroz prsten istih, iznenadi me lakoća kojom ih otvori i jačina kojom presekoh i poslednje mesto gde je platno bilo jedan isti deo sebe, mene ili možda nje.... Na tom mestu su se naši životi vešto prepletali i ukrštali. Tu je moje detinjstvo umazano mlekom, plazmom i cipiripi kremom. Tu su detinje suze koje naivno čekaju zagrljaj majke, koja će doći sigurno kasnije, ali.... Doći će kasnije, a treba mi sada, jer šamari me mnogo bole. Obrazi mi gore i plašim je se. Mnogo je se plašim...