Mesto kojim zna da protiče moja Leta

Beskonačan niz ludila moje nasmejane duše danas dostiže ekstremum u strpljenju. Svesna sam da sam jedino tako mogla sve isterati do kraja. Znam da najgore tek dolazi, no nisam se dala. Bila sam strpljiva, prepredena i mudra.

Sredovečna plavuša za šalterom ljubičaste banke beše na početku ljubazna misleći da sam još jedna sa spiska platnog prometa Srbije... Jbgaa imala sam malo komplikovaniji i nesvakidašnji zahtev koji je njen računar, a ne njen mozak trebao obraditi. Iz tog razloga mi je čudno zašto se žena toliko cimala i nervirala. Ostala sam pribrana. Prva prepreka eliminisana. Uh, šta li me još čeka danas?

Crveno, stojim i čekam. Nailazi kreten sa kretenušom, koju treba da žalim što joj se ovaj prvi dernja na ulici??? Na trenutak se sažalih.... poželeh pesnicu Arnolda Schwarzzneggera i nogu Jean-Claude Van Damme-a. Kako bih ga naučila pameti. Bejah srećna kad ugledah zelenog čovečuljka da ne gledam više ovo dvoje. Spustam se dobro poznatom nizbrdicom. Vetar u kosi, miris sveže pokošene trave i  trubači.... nekom se rodio sin. Srećni tata grli sve od reda, pa ni mene ne zaobilazi. :-)))

I drugi tata sa bebicom u kolicima. Pitam se gde su ove majke?! Hajd' znam za ovu prvu da je u porodilištu, ali... No, nema veze. Dok ja mlatim sama sa sobom meni 25-ica ode, a ja moram da se faxujem do Dušanovca. Ma neću da smaram više. Sve u svemu poenta priče je strpljenje.

E sad, da se vratim onom mom nizu sreće, zadovljstva i ispunjenosti. Rekoh u naslovu da konvergira. Preostalo je još da dodam da sam od danas 100% sigurna da je moj niz monotono rastući i neograničen i da me baš baš briga za njegove konstatacije!!!

Javni poziv za sve one sa maskama i bez istih beše okačen na berzi srama. Ponosno pohrliše gladni i žedni sopstvene sreće i zadovoljstva, jer nisu umeli osetiti isto za svoga života. Pomislih da se poigram malo sa svojom srećom, zaigram u balskoj haljini srama, ukrašenoj crnom svilenom čipkom požude, sa sve korsetom koji mi istiha grudi steže.

Pokidah ponovo bisernu ogrlicu i pogazih reč nedorečenu! Savih se opet u svoje gnezdo. Otvorih moju crnu kutiju i uzeh još jednu ogrlicu. Ovog puta biseri nisu bili beli. Što li sam se danas obukla u crno? Vetar u kosi. Zvonim, ali niko ne otvara.... čujem cvrkut, okrećem se i spazim gnezdo. Majke nema, a oni tužno cvrkuću. Bilo ih je troje i svi su bili isti, identični. Pozvonila sam opet i vrata se otvoriše! Uh.... turn the page. beše mi lakše! Isterah djavola iz sebe.

Krenuh i ja na tu maskaradu, iako dobih upozorenje. Kako volim taj izazov; kako volim sebe što svesno zaigram opasne igre! Tamo sam i njega srela. Opasnost preti iz svakog mu pogleda upućenog mojoj silueti. Divno li mi grudni koš steže ovaj kaiš korseta, zar ne? Upoznah mu prvo masku, a potom vrlo brzo i njega. Vešt je moram priznati i dobro ume da zavodi. Ali, ništa i niko like moja balska crvena haljina ne ume da ostavi nevidljivi trag osećaja u beskraju. Otišla sam tačno pre ponoći, uz svoje obe mi staklene cipelice, svesna da prinčevi ne postoje, dok se po neka pepeljuga tu i tamo uvek nadje. Doduše samo u maskaradi ;-)

S lakoćom sam ja prelazila tu uzbrdicu stalno. I nisam se obazirala na šupljine oko sebe. Koračala sam hrabro, svojim onim dobro poznatim vojničkim stavom... Ma udarala sam samosvesnim galopom! Ne kažem da danas nisam. Jesam, ali nekako , mlako. I čekam taj dvocifreni broj u hladu.

Čekam... ali ga nema! Pitam se je li cela ona priča imala uvod?! Vraćam senke. Gledam u drvo. Osetih mu pogled čudan. Bledo crne levis pantalone, bordo košulja i torba u stranu. Na prvi pogled totalno nebitan! Nije vredan jednog mog pogleda. Vraćam se opet i razmišljam. Nižem alternative, jednu za drugom. Stalno se iznova ispitujem. Da li grešim?! hm... Jesam li ja to osetila zrno zbunjenosti u svom zraku?

Toplo je i previše. Brojim stanice do one svoje, poslednje. Opet mu osećam pogled na svom obrazu. Znam, čistota obraza se ne sreće svaki dan na ulici, u prevozu.... Htedoh ga u jednom trenutku preseći pitanjem svoje slobode, no, totalno mi je nebitan, iako nosi košulju moje omiljene boje :-).

Vraćam se svom životu i svakodnevnici. Mojim pričama i slobodi. Širim krila... a volim kad ostavim trag u zamahu svoga perja.