Mesto kojim zna da protiče moja Leta

Beskonačan niz ludila moje nasmejane duše danas dostiže ekstremum u strpljenju. Svesna sam da sam jedino tako mogla sve isterati do kraja. Znam da najgore tek dolazi, no nisam se dala. Bila sam strpljiva, prepredena i mudra.

Sredovečna plavuša za šalterom ljubičaste banke beše na početku ljubazna misleći da sam još jedna sa spiska platnog prometa Srbije... Jbgaa imala sam malo komplikovaniji i nesvakidašnji zahtev koji je njen računar, a ne njen mozak trebao obraditi. Iz tog razloga mi je čudno zašto se žena toliko cimala i nervirala. Ostala sam pribrana. Prva prepreka eliminisana. Uh, šta li me još čeka danas?

Crveno, stojim i čekam. Nailazi kreten sa kretenušom, koju treba da žalim što joj se ovaj prvi dernja na ulici??? Na trenutak se sažalih.... poželeh pesnicu Arnolda Schwarzzneggera i nogu Jean-Claude Van Damme-a. Kako bih ga naučila pameti. Bejah srećna kad ugledah zelenog čovečuljka da ne gledam više ovo dvoje. Spustam se dobro poznatom nizbrdicom. Vetar u kosi, miris sveže pokošene trave i  trubači.... nekom se rodio sin. Srećni tata grli sve od reda, pa ni mene ne zaobilazi. :-)))

I drugi tata sa bebicom u kolicima. Pitam se gde su ove majke?! Hajd' znam za ovu prvu da je u porodilištu, ali... No, nema veze. Dok ja mlatim sama sa sobom meni 25-ica ode, a ja moram da se faxujem do Dušanovca. Ma neću da smaram više. Sve u svemu poenta priče je strpljenje.

E sad, da se vratim onom mom nizu sreće, zadovljstva i ispunjenosti. Rekoh u naslovu da konvergira. Preostalo je još da dodam da sam od danas 100% sigurna da je moj niz monotono rastući i neograničen i da me baš baš briga za njegove konstatacije!!!